Песничка сусретања 2019.
45. ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ДЕЦЕ И МЛАДИХ БЕОГРАДА
У читаоници ОШ „22 октобар“ 6. 12. 2019. године одржани су сусрети похваљених и награђених ученика – песника у оквиру манифестације 45. ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ДЕЦЕ И МЛАДИХ БЕОГРАДА.
Ученици су имали прилику да се упознају и друже са песникињом Мајом Белегишанин која је била и председник жирија за одабир песама на подручју наше општине. Сусрет је организовао Културни центар уз помоћ организације ПРИЈАТЕЉИ ДЕЦЕ општине Сурчин.
Ученици наше школе на овом такмичењу постигли су запажене резултате:
Тара Жижовић ученица 4-2 одељења је похваљена за песму „ШАЉИВА ПЕСМА“ (учитељица Рада Рончевић)
Ђорђе Ивановић ученик 4-2 одељења освојио је 3. место за песму „ШАЉИВА ПЕСМА“ (учитељица Рада Рончевић)
Саша Анђелковска ученица 4-4 одељења освојила је 2. место за песму „ЈЕСЕН“ (учитељица Мира Павловић)
Михаило Вуксановић ученик 4-3 одељења освојио је 1. место за песму „ДРУГАРИ“
(учитељица Весна Ивановић) и пласирао се на градско такмичење.
|
ШАЉИВА ПЕСМА Преко седам гора и седам мора дошла сам до ње, бело-црне срне. Она свашта ради, и кућу ми гради, и зидове кречи, и љубимца лечи, и домаћи пише док ручак мирише. Ја је узех и доведох кући, али она не хтеде ући, већ стаде на тротинет рози и побеже на једној нози. Тара Жижовић 4-2 |
ШАЉИВА ПЕСМА Молио сам Деда Мраза, писао му песмицу за пецање звезда да донесе удицу. Треба ми и чамац који небом лети и за Месец мамац што на небу светли. Желео бих и облак да у собу спакујем кад увече дође мрак да се под њим сакријем. Звездице да сијају у облак да загњурим Месец да ми прича о својој авантури. Ђорђе Ивановић 4-2 |
|
ЈЕСЕН Јесени драга ти опет дође донесе са собом богати род. Човек весело трља руке пун му је обор, пун му је тор. Јесен офарба златном бојом дрвеће,њиве и мој врт. Димњаци чаробне кругове праве, весело лето теби је крај. Облаци плове по небу меком скривају Сунце и његов сјај. Јесени драга ти опет дође Донесе спокој и миран сан. Саша Анђелковска 4-4 |
ДРУГАРИ Једног летњег дана баш је било вруће. Рекли су да нико не излази из куће. Мислим, биће досадно, паника ме хвата, кад чујем како неко лупа ми на врата. Аца и Петар са лоптом у руци, кажу: „Мићо, ајд´ на фудбал, копачке навуци!“ Ја сав сретан излећем, машем мами, тати. Они вичу: „Иди мало, ал се брзо врати!“ У том иде други Аца, зној са лица брише: „Идемо по Алексу, да нас буде више!“ Састали се сви другари, почела је игра. То што сунце пржи, нас то није брига. Волим кад са њима ја проводим дане. Богатство је право имати другаре! Михаило Вуксановић 4-3 |
